Finansiranje mikro, malih i srednjih preduzeća u vreme covid 19 pandemije – ima li mesta za crowdinvesting?

Ubrzo pošto je Covid-19 postao globalni problem, i nažalost zakucao i na naša vrata, privreda Srbije počela je da oseća njegov snažan uticaj. Istovremeni pad ponude i potražnje, urušavanje logističkih lanaca, kriza likvidnosti, obustava rada čitavih industrijskih grana itd. opteretili su i našu privredu, ljuljajući fundamente poslovanja i iz korena menjajući ono što je “do juče“ bila naša poslovna svakodnevica. Nije prošlo dugo, a na red je došlo pitanje dugova, potraživanja, vraćanja bankarskih kredita iliti kratko rečeno – finansiranja poslovanja. Koji su odgovori do sada dati, kako se oni odražavaju na malu privredu i da li je to dovoljno?

Šta je urađeno do sada i kakvi su rezultati?

Vlada Republike Srbije i Narodna banka Srbije reagovale su na novonastale okolnosti u privredi opširnim paketom mera, od kojih su za finansiranje poslovanja svakako najznačajniji moratorijum tj. Zastoj u otplati kreditnih obaveza i Garantna šema za podršku privredi u uslovima COVID-19 krize. Dok je moratorijum bio pre svega namenjen stabilizaciji odnosno prevazilaženju šoka nastalog kao posledica pandemije, garantna šema ima za cilj da srednjoročno osigura ponudu finansiranja tj. kredita privredi. Obe mere imaju svoju opravdanost i njihovo donošenje privreda i akademska zajednica su uglavnom pozdravile. Međutim, ne može se reći da su obe mere podjednako efikasne, posebno ako stvari posmatramo iz ugla mikro i malih preduzeća.

Efekti moratorijuma bili su vrlo jasni i o njima ne bismo previše trošili reči, posebno imajući u vidu da je isti istekao. Sa druge strane garantna šema je po svojoj strukturi dugoročnija mera i njeni efekti će tek moći da se vide. Ipak, internim istraživanjem i razgovorom sa bankarima, malim privrednicima i finansijskim konsultantima, došli smo do prvog preseka stanja i sledećih zaključaka:

  • Interesovanje za kredite je, očekivano, jako veliko;
  • Do kraja septembra privrednici su povukli 1,2 od ukupno 2 milijarde evra kolika je vrednost celog programa;
  • Banke koriste garantnu šemu da re-finansiraju već postojeće kredite nalazeći pri tome kreativna rešenja kako bi zaobišle ograničenja koja im je postavljena u tom smislu;
  • Kriterijumi za dobijanje kredita, koje su banke postavljale i pre krize, sada su dopunjeni kriterijumima propisanim garantnom šemom;
  • Banke se trude da što veći broj odobrenih kredita bude pokriven garantnom šemom, tako da oni klijenti koji ne ispunjavaju kriterijume propisane u okviru garantne šeme (npr. da imaju dva godišnja finansijska izveštaja) jako teško dolaze do kredita, čak i kada su u pitanju solidni biznisi koji bi inače bili kreditirani. Takvi klijenti sada jednostavno nisu prioritet.

Iz ovih zaključaka proizilazi da je postignuto isključivo „gašenje požara“, a ne poboljšanje situacije na tržištu, što je potpuno razumljivo i očekivano. Opšti utisak gotovo svih naših sagovornika je da je garantna šema primarno pomogla onima koji su imali već postojeće kredite, kao i onima koji bi kredite i bez garantne šeme svakako dobili. Ova mera je, dakle, pre svega uspela da pod 1) spreči urušavanje ponude kredita na tržištu, iako sa pooštrenim kriterijumima za odobrenje i pod 2) re-finansiranjem postojećih kredita umanji opasnost od bankrota zbog nemogućnosti vraćanja istih. Za mikro i mala preduzeća (posebno ona mlađa od dve godine) kao tradicionalno bankarima najmanje atraktivne klijente, situacija je drastično lošija.

Poslovne banke svuda u svetu, pa i kod nas preferiraju velike poslovne klijente i mnogo teže odobravaju kredite mikro i malim preduzećima. Dakle, poteškoće sa kojima su se ovi biznisi suočavali prilikom aplikacije za kredit i pre pandemije, i dalje su tu, ali su sada mnogo veće i opasnije. Sa pogoršanjem opšteg poslovnog ambijenta, dostupnost bankarskih kredita za mikro i mala preduzeća može biti samo još gora.

Uzimajući u obzir gore navedeno, postavlja se pitanje da li je za očekivati da bankarski krediti, čak i uz garantnu šemu, budu odgovarajuće rešenje za mikro i mala preduzeća? Ili je možda došlo vreme da prestanemo da radimo iste, stare stvari na isti, stari način i očekujemo drugačije rezultate? Posebno onda kada nam okolnosti dodatno ne idu na ruku.

Šta je alternativa?

Alternativni vidovi finansiranja, kao što je grupno finansiranje odnosno crowdinvesting, za mnoga mikro i mala preduzeća mogu biti odlično rešenje. Platforma Ventu.rs ima za cilj da za problem finansiranja mikro, malih i srednjih preduzeća pruži inovativno rešenje, primenjujući model dokazan na drugim tržištima. Pružanjem mogućnosti kvalitetnim domaćim biznisima da putem naše platforme promovišu svoj brend i biznis plan, Ventu.rs im omogućava da izgrade zajednicu koja je spremna ne samo da bude kupac ili korisnik, već i da u njihov projekat investira.

U Srbiji, uprkos svemu, postoji dovoljan broj ljudi koji imaju sredstva i spremnost da investiraju u kvalitetne domaće biznise i vreme je da se taj neiskorišćeni potencijal stavi u službu domaće privrede. Za kompanije to znači novi izvor finansiranja i način promocije, a za investitore mogućnost zarade i priliku da podrže biznise koji im se dopadaju. Dakle ne radi se o donacijama ili pomoći, već o investiciji u kompaniju sa potencijalom za rast. Možda je upravo u ovakvim vremenima pravi trenutak da se oslonimo na unutrašnje resurse i usmerimo ih tamo gde mogu postići najveći efekat, na korist svih uključenih. Obezbedite finansiranje za svoju kompaniju pružajući investitorima mogućnost da učestvuju u Vašem uspehu!

Ukoliko želite da saznate više o tome kako funkcioniše crowdinvesting na Ventu.rs platformi, preporučujemo Vam sledeće linkove:

Ventu Tim

Autor članka

Ventu Tim

20 novembra, 2020 u Srbija Investira