Branimir Gajić, Infostud: Investicija donosi mnogo više od novca

Branimir je jedan od osnivača Infostuda, i serijski investitor. Pre pokretanja, ali i tokom prvih godina razvoja Infostuda, radio je u bankarskom sektoru, na visokim pozicijama, da bi se kasnije u potpunosti posvetio sopstvenom biznisu.

Infostud je 2007. prodao 25% udela Daily Mail grupaciji i dobio investiciju potrebnu za rast, ali i mnogo znanja i iskustva koje takvo partnerstvo donosi. Tokom godina, od sajta za studente i zapošljavanje, kroz razvoj, ali i brojne investicije i akvizicije, Infostud je postao grupacija sa mrežom sajtova koja pokriva oblasti zapošljavanja, polovnih automobila i opreme, prodaje nekretnina, osiguranja i druge.

To iskustvo sa obe strane procesa investiranja je i povod za ovaj razgovor.

Branimire, šta je ono o čemu ste posebno vodili pažnju kada ste tražili investitora za vas?

Tu postoje tri ključne stavke.

Prva stvar je da se lično razumemo kao ljudi. Recimo, ako prodaješ kompletnu firmu i nemaš emotivnu vezu prema njoj, onda je možeš dati bilo kome, međutim, ako tražiš partnera sa kojim ćeš raditi, mislim da je prvo i osnovno da se sa njim razumeš i možeš da funkcionišeš kao ljudsko biće. Zamisli da zaglaviš jednom osobom u avionu na prekookenaskom letu i treba da sediš sa njom 10 sati. Naravno da je veoma poželjno da sa tom osobom možeš da kvalitetno razgovaraš, dogovaraš se i dobro razumeš. S druge strane, ukoliko je to osoba koju izbegavaš i ne funkcionišeš sa njom, onda si u velikom problemu.

Svako partnerstvo je put u nepoznato gde će biti puno različitih dilema. A kako ćete ih rešavati ukoliko ne možete u startu da funkcionišete kako treba? Zato je taj ljudski momenat meni izuzetno bitan.

Druga stvar koja se profilisala je stručno znanje. Kada smo prodavali naš udeo u firmi već smo bili samoodrživi i stabilni i nisu nam bila neophodna sredstva za rast. Zato nam finansije nisu bile na prvom mestu već to da je partner iz struke i neko ko svojim znanjem može da nas ubrza i olakša nam rast i razvoj.

Treća stvar koju smo tražili je dugoročan pogled. Nikada nas nije interesovala kratkoročna maksimizacija profita već stvaranje pozicije za rast i razvoj i ostvarivanje profita na dugi rok.

Dakle, da je izostalo nešto od ove tri stavke mi ne bismo ustupili deo firme samo zbog finansija.

Šta je najbolja ili najveća vrednost koju ste dobili iz svojih partnerstva?

Najveća vrednost je to što smo postali deo grupe koja funkcioniše u našim oblastima, ali na drugim geografskim tržištima. Do tog trenutka smo bili sami i sve morali da rešavamo samostalno. Međutim, od trenutka kada smo stekli partnere, zapravo smo dobili i sagovornike koji rade isto što i mi u drugim državama, što znači da nismo konkurencija i da lako možemo razmenjivati ideje što nam je bilo izuzetno značajno.

Kada si prvi put investirao u neki biznis i šta si naučio u tom procesu?

Imao sam puno projekata i probao svakakve stvari. Jedna od većih investicija dešavala se paralelno sa pokretanjem Infostuda. Naime, radeći svoj bankarski posao uštedeo sam nešto novca i sa prijateljem, koji je imao viška para, kupio sam štamparsku mašinu i pokrenuo štampariju.

Ono što je ovde važno da kažem je to to da smo izgubili sve pare koje smo uložili. Međutim, iz tog poduhvata sam naučio nešto veoma važno – moraš da imaš posvećenost poslu. Ne možeš da uložiš veliki novac, i da se samo usput time baviš.

Druga stvar koju sam naučio – struka jeste veoma bitna. Ni ja niti taj moj prijatelj nismo iz štamparske industrije, a bez ozbiljnog znanja nismo imali šta da tražimo u štamparskom poslu. Što je još gore, samu mašinu smo toliko sami skarabudžili pokušavajući da je prepravimo i poboljšamo, da smo je praktično uništili i nismo na kraju mogli ni da je prodamo.

Sve ovo je imalo za posledicu to da smo izgubili ozbiljan novac.

A što se tiče akvizija Infostuda?

Što se tiče Infostuda, prva akvizicija je bila Trust-HR.com i to je možda prva kupovina nekog online biznisa u Srbiji. To je bila relativno mala akvizicija – i finansijski i po uticaju na biznis.

Kao Infostud smo uglavnom radili dobre investicije u oblastima koje poznajemo jer smo mogli da napravimo solidne analize situacije i zaključimo koliko taj i taj biznis za nas vrede. Kada su u pitanju biznisi koji su nam srodni, u stanju smo da uradimo fer procenu i u startu damo cenu oko koje se brzo dogovorimo bez prevelikog cenjkanja. I kako se pokazalo, ljudi nas veoma poštuju zbog toga.

S druge strane, akvizicije Infostuda koje su dolazile kasnije bile su nova škola iz koje smo naučili da ideja nikako nije dovoljna, već je mnogo važnije njeno sprovođenje. Dakle, veoma je bitno koga uzimamo u partnerstvo i da li će on biti u stanju da ideje dobro sprovede u delo. To je potvrda onoga da moraš dobro da klikneš sa ljudima. Ako toga nema, džabe je sve ostalo.

Koliko su biznisi koje ste kasnije akvizirali bili spremni za tako nešto? Da li su vlasnici smo želeli da se sklone iz te priče i prebace sve u vaše ruke, ili se radilo o firmama koje su bile potpuno spremne da promene vlasnika?

Recimo Polovne automobile smo preuzeli 100% i to nam se pokazalo kao dobar primer. Tu smo kupili paket nečega što nam je bilo blisko i poznato, a sama priča bila je tržišno zaokružena.

S druge strane, mi smo uglavnom ulazili u partnerstva. Iz ovog načina akvizicije smo zaključili da postoje dva pravca saradnje – ulaganje novca po fazama i upumpavanje veće svote u startu.

Koja varijanta daje bolje rezultate?

U principu, tamo gde smo išli sa manjim i ograničenim iznosima i uslovljavali finansije korak po korak prolazili smo bolje nego li u slučajevima gde smo u startu davali odrešene ruke i više para.

Razlog za to je jednostavan. Internet biznisi u Srbiji su relativno mali, a vlasnici koji su ih pokretali obično su preduzetnici kojima su tehnologije bliska stvar, ali ne i menadžment u organizacionom smislu. Onda, ukoliko odmah dobiju više novca u mogućnosti su da odmah zaposle petoro ili desetoro ljudi i naprave veću organizaciju za koju im nedostaje iskustvo kako je treba voditi i tu nastanu brojni problemi.

Na drugoj strani, kada im finansije dolaze fazno onda se dešava to da biznis raste paralelno sa razvijanjem njihovih menadžerskih sposobnosti i onda sve ide zdravijim putem.

Šta bi savetovao ljudima koji traže investiciju za svoj biznis? Koji su pravi motivi da uopšte traže investicije?

Svako treba prvo da odluči šta je to što stvarno želi. Da li želi malu firmu, veliku, lokalnu, regionalnu, kakve to posledice ima za njega, da li želi da bude zaposleni, samostalni vlasnik, da li može da se odrekne da razdvoji vlasništvo od menadžmenta. Kada ljudi razumeju šta hoće za sebe i svoju firmu, tek onda mogu da razumeju šta je to što im stvarno treba u firmi.

Mislim da je najlakši i najčešći odgovor koji ljudi daju – treba nam novac. U redu. Međutim, to je jedna, ali ne i jedina stvar. Šta je to što je potrebno firmi da bi nastavila da raste, napravila proizvod i uspela? To je ono što je potrebno zapitati se.

Postoji izreka koja kaže: „Sve se može postići u životu ako znaš koji ti je cilj i ako znaš koju cenu si spreman da platiš za to“.

Po mom mišljenju motivi za tražene investicije moraju biti orijentisani na rast, sticanje znanja i otvaranje tržišta, a novac je nešto što će doći kasnije. Novac ne bi trebalo da bude ono od čega se počinje, pogotovo ako je biznis u nekoj ranoj fazi.

S obzirom na čitavu situaciju sa Kovidom-19 koja je nezabeležena u novijoj istoriji, šta bi savetovao vlasnicima malih biznisa, kako da se postave u narednom periodu?

Prvo treba isključiti strah i prihvatiti realnost da ćemo sa Kovidom-19 neko vreme morati da živimo i da to nosi sa sobom određene posledice. Treba živeti i raditi uz sve mere predostrožnosti kako bi sačuvali i biznis i psihičko zdravlje koje je neophodno da bi bilo koji biznis preživeo.

Takođe, potrebno je shvatiti da sve ovo postaje maraton, a ne sprint. Ne znamo koliko će trajati i zato je potrebno izgraditi sistem koji može da funkcioniše u ovim okolnostima. Tu treba biti surovo realan. Ako imate biznis koji ne funkcioniše u ovim okolnostima – hajmo dalje. Mora se pivotirati i menjati biznis. Pogotovo za firme koje tek počinju, a ovo ih je preseklo. Biznis se mora menjati u nešto što može da funkcioniše u ovim okolnostima. Da li je to čitav biznis ili samo način na koji on funkcioniše, ali mora da se menja.

Za biznise koji već funkcionišu potrebno je pokušati da se razdvoji, s jedne strane, razmišljanje šta je sada kratkoročno što radimo da bismo preživeli danas, sutra, prekosutra, koja zahteva puno brzih i kratkoročnih odluka, dok se s druge strane mora izdvojiti vreme ili tim ljudi koji će razmišljati o budućnosti i tome šta treba promeniti da bi firma funkcionisala i opstala na duži rok u ovim okolnostima.

Projekat Ventu.rs je crowdinvesting platforma na kojoj svako, čak i sa minimalnim resursima, može da investira u neki od malih biznisa. U tom smislu, šta bi savetovao ljudima koji višak kapitala žele da uvećaju ulaganjem u male biznise?

Meni se ovaj projekat čini kao dobra opcija. Nije lako biti investitor pogotovo za osobe koje nisu u biznisu. Treba odlučiti u koga uložiti, kako postaviti odnose, pogotovu ako je primalac novca mala firma i ako ljudi ne umeju da postave granicu između vlasništva i menadžmenta, između nadoknade za rad u firmi i nadoknade iz ostvarenog rezultata firme za vlasništvo. Tu nastaje puno nerazumevanja između malih investitora. Kod vas je to sve jasno definisano za obe straneo i potpuno transparentno.

Zato mislim da jedno sistemsko rešenje koje će omogućiti da se investira u male biznise potrebno i poželjno na tržištu. Sistem koji bi omogućio crowdinvesting za male biznise je dobra stvar koja je smislena za sve koji žele da ulože neki višak sredstava.

Tu treba samo biti svestan da, ako kupite akcije Coca-Cole verovatno nećete izgubiti, ali ćete manje zaraditi, dok kod investiranja u male biznise postoji šansa da ćete izgubiti uloženo, ali imate i šansu za mnogo veću zaradu.

Moram da priznam da bih ja prvi uložio u male biznise kroz Ventu.rs i savetovao drugima da to probaju pre nego da investiraju u neko partnerstvo, pogotovu ako ne žele da se sami bave tim biznisom i posvete mu se u potpunosti.